U ulici Generala Pavla Jurišića Šturma u beogradskom naselju Dedinje još od 1969. godine kaldrma postvljena po sredini kolovoza zbunjuje vozače, ta uska staza je nekako nezgodno pozicionirana pa je nemoguće voziti ulicom,a da točkovi barem malo ne zabruje na tom potezu dugom jedva stotinak metara pred samu staru okretnicu i raskrsnicu sa ulicom Neznanog junaka baš nekako gde počinje neravnina stoji jedna betonska skulputra na trotoaru ulice na kojoj čeličnim slovima piše „Muzej Banjičkog logora“.
Foto: Milica Vučković
Tako stvari postaju jasnije jer ta svojevrsna nezogda za vozila deo uspelog spomeničkog rešenja podignutog u slavu desetina hiljada rodoljuba koji su bili zatočeni u logoru koji je nacistički okupator formirao u toku Drugog svetskog rata. Logor na Banjci je bilo mučilište kakvo je danas gotovo nemoguće zamisliti.
Mesto gde su nacisti i njihovi pomagači zatvarali, mučili, tukli i svakodnevno zlostavljali muškarce i žene, stare i mlade pa i decu. U grupama su Srbe,Jevreje i Rome odvodili na pogubljenje u obližnje selo Jajince pod Avalom. Razmere užasa u Banjičkom logoru su bile tolike i broj mučenika tako veliki da se ta beogradska trauma ni danas nije zaboravila.
Ono što je zaboravljeno je da se u projektu obeležavanja našla i jedna krajnje neobična i visoko umetnički promišljena stavka da obeležje bude utisnuto u svakodnevni život Beograđana. Cilj je bio da se današnji Beograđani kada krenu istim putem kojim su prolazile žrtve logora Banjica fizički podsete na generaciju koja je tako surovo propatila da bismo mi danas uživali u slobodi.
To obeležje je simbolizovalo stazu smrti kojom su od kapije logora žrtve svakodnevno sprovođene do kamiona nacistčke vojske parkiranih stotinak metara dalje kod okretnice. U te kamione su ih utovarivali da bi ih isporučili u Jajince gde ih je čekalo streljanje.
Foto: Milica Vučković
Do danas se ne zna koliko tačno ljudi, žena i dece je tom stazom prošlo poslednji put u životu, okvirene procene se kreću u vrlo širokom rasponu od 5.000 do 20.000 žrtava.
Foto: Milica Vučković
Obeležje poslednjih koraka čitavom dužinom te staze smrti izvedeno je u jesen 1969. godine kao deo šireg memorijala u vidu uske neravne staze od kamenih kocki postavljenih po sredini ulice, od tada drhtaji svakog vozila koji prođu tuda na tom kratkom i strašnom potezu oživljva sećanje na stradanje banjičkih mučenika.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Pročitajte ceo tekst na portalu Lajk.rs
